nedjelja, 13.04.2025.
Od Pepelnice do Uskrsa
„Iz praha si nastao i u prah ćeš se pretvoriti“- riječi su koje čitam pred sam odlazak na operaciju oka. I u potpunosti ih prihvaćam i svoje zdravlje prepuštam u Božje i doktorove ruke. Nije mi bilo ugodno prethodnih dana slušati neke bližnje koji su nagađali hoću li preživjeti opću anesteziju i što će biti ako ostanem na stolu. Dragi Bog mene čuva i zahvat je prošao u najboljem redu. Kad sam se probudila iz narkoze pred bolničkim krevetom me dočekala Anđela. Moja asistentica i (mislila sam) prijateljica. Presvukla me u pidžamu i doslovno posjela na wc. Zahvaljujem nebesima i svim svetima što je imam i što se toliko žrtvuje za mene. Čak su me ona i njezin muž dovezli iz Zadra u Zagreb u bolnicu Sv. Duh, a za dva dana vratili kući. Oboje ih hvalim na sva zvona ne samo zbog ovog čina nego i inače. Ali pri povratku u Zadar došlo je do nesporazuma i asistentica me optužila za nešto što sam joj se zakunila životom da nisam učinila. Ona je povjerovala muškim babama i manipulatorima , a ja sam ostala bez asistentice. Pukla je ljubav. Dugo je i trajalo. A taman su me uvjerili „da nisam više sama“. I sad ti viruj nekom?! Korizma mi je ovu godinu i više nego ikad posebno vrijeme preispitivanja i pokore. Pitam se u čemu sam pogriješila?! Očito sam malo novaca dala za put u Zagreb ili su vidjeli da od mene „nema kruva“ i da ću još par puta morati na kontrole, a i operaciju drugog oka moram zakazati. I dalje tvrdim da mi asistentica ima srca i dobru dušu, ali…. Nikoga ja neću vuči za rukav. Život ide dalje. Doći će i meni Uskrs, a nadam se da će nova asistentica (3. po redu) biti sa mnom najmanje 8 godina kao što je to bila prva. Posao osobnog asistenta nije lak, ali nije ni težak. Cure kod mene dođu kad oće i idu kad žele. Slobodan dan imaju kad god im treba. Od 167 sati dodijeljenih mi ne odrade ni pola za plaću koja je veća od one što ju zarade blagajnice u trgovini. Ali, eto, opet ne valjam. Zatražim da se nakon više od pola godine operu grilje i dobijem odbijenicu. Baš se pitam peru li asistentice u svojoj kući prozore, kredence i zavjese?!
A kod Šuše ajram bajram-raspašoj teški. Jadan onaj tko se uzda u čovjeka, a još bidnija sam ja što ovisim o tome da mi neko ruku da. Eto, ide Uskrs pa se nadam i onom u našim srcima.
- 21:46 -
Komentari (15) - Isprintaj - #
